Pod imenom 'Dogwood' (Cornus) ili rog, rod biljaka koji je rasprostranjen na sjevernoj hemisferi svijeta i ima oko 55 različitih vrsta. Riječ je o grmlju ili malom drveću, od kojih su neka - između ostalih. Drešnja (Cornus mas) i crveni dren (Cornus sanguinea) – takođe su nam porijeklom. Većina vrsta je blago otrovna i za ljude i za životinje, ali u nekim slučajevima od plodova se može napraviti i džem ili voćni sok.
Da li su biljke drena otrovne?
Većina vrsta drena je blago otrovna, a lišće, kora i korijenje sadrže najviše toksina. Kontakt s kožom može izazvati iritaciju kod osjetljivih ljudi, konzumacija voća može uzrokovati mučninu, dijareju i povraćanje.
Lišće, kora i korijenje posebno sadrže toksine
Otrovnost različitih vrsta drena prilično varira, iako je većina samo malo otrovna i stoga može izazvati samo manje simptome trovanja ako dođe do najgoreg. Osetljive osobe i deca mogu da reaguju iritacijom ili osipom kada im koža dođe u dodir sa različitim delovima biljke, jer se toksini akumuliraju prvenstveno u listovima, kori i korenu. Slučajna konzumacija ovih dijelova može uzrokovati mučninu, proljev i povraćanje. Mali kućni ljubimci kao što su zečevi, zamorci ili mačke, za koje većina drena može imati fatalne posljedice, mnogo su više ugroženi.
Plodovi nekih vrsta drena su jestivi
Plodovi drena su po pravilu, ako ne otrovni (samo kod nekih vrsta), onda barem nejestivi kada su sirovi. Vrlo su kiselog okusa i stoga se vjerovatno ne jedu u velikim količinama dobrovoljno. Samo ptice i divlje životinje smatraju koštičavim plodovima veoma ukusnim, pa je dren važan izvor hrane za ove životinjske vrste. Plodove crvenog drena i drenjine ljudi mogu jesti i kada su kuvani (tj. prerađeni u džem ili voćni sok). Sadrže puno vitamina C.
Savjet
Plodovi japanskog drena (Cornus kousa) ili kineskog drena (Cornus kousa var. chinensis) nalik malinama takođe se kažu da su jestivi - kuvani.
